Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Učesnici na finsnsijskom tržištu". Rad ima 45 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

S A D R Ž A J

1. UVOD

Finansijski tokovi odražavaju živost jedne ekonomije. Njihova mreža povezuje u funkcionalnu celinu sve segmente privrede. Njihovo narušavanje uvek vodi ka poremećajima u svim privrednim granama. Zato se u svim nacionalnim ekonomijama posebna pažnja posvećuje regulaciji ovih tokova.

Regulisanje tokova na tržištu kapitala vodi se preko nosilaca i preko institucija u kojima se oni stiču. Nosioci prometa su brokerske i dilerske kuće, banke - opšte poslovne i specijalizovane, a institucije koje su nastale radi njihovog jednostavnijeg i efikasnijeg odvijanja jesu berze i registri hartija od vrednosti.

Samo regulisanje u najvećem broju zemalja sprovodi nezavisna državna ustanova koja se najčešće naziva komisijom za hartije od vrednosti, za berzanske operacije (Francuska), za vrednosnice i berze (SAD). U jednom broju zemalja, posebno u onima koje su prošle period organizacije ekonomije podoban korporativnoj državi, regulator je ministarstvo finansija.

Praksa je, međutim, pokazala da je najbolji način regulacije tržišta kapitala onaj koji počiva na nezavisnoj ustanovi tipa komisije. Ovakva ustanova stoji po strani od same izvršne vlasti, te je opasnost od neposrednog upliva u same tržišne tokove isključna. Cilj regulacije nije da utiče na tokove kapitala i novca, nego da obezbedi njihov što efikasniji promet, pod jednakim uslovima za sve učesnike.

Ni u kom slučaju ne sme se dozvoliti upliv drugih ustanova, mimo kruga ovlašćenih učesnika na tržištu, u tokove kapitala. Komisija, tako, štiti tržište kapitala od nesavesnog i nezakonitog delovanja samih nosilaca tokova kapitala: berze, registra, posrednika, ali i njih zajedno štiti u obavljanju osnovnih funkcija od uticaja mimo tržišta kapitala.

Tržište akcija predstavlja drugo po veličini eksterno tržište kapitala. Akcije predstavljaju vlasničke instrumente koje obezbeđuju resurse za investiranje u kapitalnu opremu, limitirajuće resurse, istraživanje i razvoj i obuku koja firmi omogućava da prosperira. Takođe, akcije imaju sledeće karakteristike:

dugovna potraživanja emitenata koje firma ima prema njima moraju da budu sasvim plaćena pre nego što se potraživanja akcionarima mogu isplatiti, odnosno poverioci moraju da prime svoja kamatna sredstva pre nego što vlasnici firme (korporacije) prime svoje dividende,

akcionari biraju upravni odbor u korporaciji i stoga je neograničeno kontrolišu,

vlasnički instrumenti tj. akcijski kapital nemaju datume dospeća odnosno, nikada ne dospevaju.

Akcije predstavljaju veoma atraktivne i unosne finansijske instrumente koji se vekovima koriste širom sveta. U našoj zemlji dobijaju na značaju u tranzicionom periodu. Prva prodaja novoemitovanih hartija od vrednosti se odigrava na primarnom tržištu, dok je svaka naredna prodaja između investitora na sekundarnom tržištu. Većina emitovanih akcija se proda na tržištu kapitala, izuzev tezaurisanih akcija koje prodaje korporacija.

Korporacije emituju obične akcije koje predstavljaju vlasništvo akcionara koji mogu da trguju sa tim akcijama. Kao vlasnici akcija akcionari imaju i kontrolu nad poslovanjem korporacije. Posedovanje akcija svojim vlasnicima periodično donosi dobit ili gotovinsku zaradu koja se zove dividenda ukoliko preduzeće koje je emitovalo akcije ostvari pozitivan rezultat na kraju poslovnog perioda.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]